Detekcija lokacija podzemnih instalacija, saglasno uslovima terena, podrazumeva različite tehnologije koje se mogu primeniti: geofizičke metode detekcije (geomagentni i georadarski metod) i elektromagnetna metoda detekcije podzemnih instalacija. Primena ovih metoda i interpretacija dobijenih rezultata omogućavaju veoma dobro pozicioniranje lokacije, detekcijom signala koji proističu od različitih materijala podzemnih instalacija.
U prošlosti je postavljeno mnogo podzemnih instalacija, bez prethodnog geodetskog snimanja i unošenja podataka u katastar vodova. Stalne promene u okolini i broju stanovnika dovode do potrebe za izgradnjom više objekata ili renoviranjem postojećih objekata. Infrastruktura, posebno vodovi, treba da se održavaju u kontinuitetu. Glavni izazov za ove promene predstavlja nepoznavanje tačnih pozicija podzemnih instalacija. Ako su nepoznate lokacije vodova, vodovi ne mogu da se isplaniraju. Ovo dovodi do potrebe za detekcijom i kartiranjem vodova. Kvalitet detekcije i planova je vrlo značajan. U slučaju da je lokacija voda pogrešno utvrđena, ili ako se vod ne može detektovati, može doći do opasnih nesreća i šteta. U cilju zaštite ljudi i opreme mora se osigurati kvalitet detekcije i kartiranja podzemnih vodova. Bilo kakvo iskopavanje može neizbežno da dovede radnike na gradilištu u neposrednu blizinu podzemnih instalacija (električna mreža, gasovod, telekomunikacije, vodovod, itd). Da bi se ovakvi problemi izbegli, prilikom izgradnje objekta, neophodno je da se pozicija budućeg voda detaljno obeleži i trasira.
Detekcija i identifikacija podzemnih instalacija su postale kritične funkcije koje se vrše pre bilo kakvih radova. Kako naša infrastrukturna mreža raste, tako raste i gustina kablova, cevi i drugih instalacija. U mnogim slučajevima ove informacije su prikupljene, ali nisu sačuvane ili nisu dostupne.
Za svaku postavljenu instalaciju potrebno je izvrsiti geodetska merenja, na osnovu kojih se izradjuje Elaborat geodetskih radova podzemnih instalacija, koji se predaje u nadleznoj Sluzbi za katastar vodova. Tom prilikom katastar vodova ima dužnost da izda potvrdu o snimljenom vodu. Otkrivanje podzemnih vodova vrši se tragačem, otkopavanjem, i tragačem i otkopavanjem.
Tragač je instrument koji se drži u ruci prilikom rada i koji može da detektuje širok opseg frekvencija, pokazujući podzemne električne kablove i telekomunikacione kablove. Koristeći instrument, merno područje je prikazano u obliku grida i svi „živi“ kablovi su kartirani koristeći displej instrumenta i ton koji se proizvodi kao indikacija. Instrument detektuje vodove pri uglu od 90 stepeni, dajući indikaciju u kom smeru su detektovani vodovi postavljeni.
Metalni vodovi ili kablovi bez opterećenja mogu se detektovati putem generatora signala. Direktna upotreba predajnika signala podrazumeva pričvršćivanje predajnika signala na vod koji treba da se meri. Generator signala onda indukuje signal direktno u vod i time omogućava praćenje rute podzemnih vodova. Kad se koristi predajnik signala indirektno, operator šalje signal u zemlju. Ovo indukuje frekvencije na vodovima sa sposobnošću da proizvedu signal. Koristeći instrument za detekciju kablove, ovi vodovi mogu biti locirani ako rezonuju ili nose poslati signal. U svakom slučaju je bitno da se locira početna tačka voda.
Ostale delatnosti
BIM je resurs za delenje znanja, informacija o građevini formirajući pouzdanu osnovu za donošenje odluka u toku njegovog životnog ciklusa – što podrazumeva proces od najranijeg koncepta do rušenja objekta.
Daljinska detekcija predstavlja tehnologiju masovnog prikupljanja geoprostornih podataka putem sistema koji nisu u direktnom fizičkom kontaktu sa ispitivanom pojavom ili objektom.
Digitalna topografija predstavlja geometrijsku prezentaciju prostornih formi kartiranih po odgovarajućim geodetskim i kartografskim standardima.
Cilj fotogrametrije je da sa što većom preciznošću prikupi podatke vezane za reljef, topografiju Zemljine površi, kao i objekte na njoj, a sve radi izrade geografskih, topografskih karata i planova, ili pak 3D modela.
U užem smislu, GIS je kompjuterski sistem sposoban za integraciju, skladištenje, izmenu, analizu i prikaz informacija vezanih za prostornu lokaciju.
Hidrografija je grana primenjenih nauka koja se bavi merenjem i opisom fizičkih karakteristika okeana, mora, obalnih područja, jezera i reka, kao i predviđanjem njihovih promena tokom vremena.
Geodezija je naučna disciplina koja se bavi merenjem i prikazivanjem Zemlje, njenog gravitacionog polja, i geodinamičkih pojava kao što su: pomeranje polova, plima i oseka i pomeranje tektonskih ploča.
Komasacija predstavlja ukrupnjavanje poljoprivrednih parcela i preraspodelu vlasništva nad njima, pri čemu se smanjuje broj parcela i omogućava obrada pravilnijih parcela.
Lasersko skeniranje terena predstavlja jednu od najmodernijih tehnologija koja se koristi za masovno prikupljanje prostornih podataka u formi koordinata tačaka u prostoru pomoću lasera.
LiDAR vodi revoluciju u arheologiji menjajući način kako naučnici razumeju ljudsku aktivnost u prošlosti.
(UXO) ili neeksplodirana ubojita sredstva predstavljaju eksplozivne naprave zaostale iz rata koja nisu eksplodirala kada su postavljena i koja još uvek stoje i predstavljaju rizik da mogu biti detonirana.