Svetska populacija je u porastu, a globalna arhitektura, inženjerstvo i građevinska industrija su odgovorni za obezbeđivanje društvenih i ekonomskih prostora za globalnu populaciju i za podršku u održavanju i obnovi objekata i infrastruktura koji su već u upotrebi. Industrija mora da traži pametnije, efikasnije načine za projektovanje i izgradnju ne samo u cilju da uhvati korak sa globalnim zahtevima, nego i da bi se stvorili prostori koji su pametniji i otporniji. Jedan od tih načina je Building Information Modeling – BIM.
Building Information Modeling (BIM- informaciono modelovanje objekata) je digitalna predstava fizičkih i funkcionalnih karakteristika objekta (građevine). BIM je resurs za delenje znanja, informacija o građevini formirajući pouzdanu osnovu za donošenje odluka u toku njegovog životnog ciklusa – što znači definisanje postojanja od najranijeg koncepta do rušenja objekta.
BIM je proces koji počinje stvaranjem inteligentnih 3D modela koje podržavaju različiti alati i tehnologije koji uključuju generisanje i upravljanje digitalnom predstavom fizičkih i funkcionalnih karakteristika nekog prostora. Ovakvo modelovanje omogućuje upravljanje dokumentima, koordinaciju i simulaciju tokom celog životnog ciklusa objekta (u toku planiranja, projektovanja, u izgradnji, radu i održavanju objekta).
BIM ne samo da omogućuje inženjerskim timovima efikasniji rad, nego i sakupljanje podataka koji se stvaraju u toku samog procesa modelovanja, a koji bi doprineli radu i održavanju objekta. BIM podaci mogu da obezbede informacije za potrebe planiranja i snabdevanja u projektu, na gradskom ili državnom nivou.
BIM softvere koriste individualni projektanti, privredne i državne agencije koje planiraju, projektuju, grade, upravljaju i održavaju različite fizičke infrastrukture, kao što su vodovod, kanalizacija, električna mreža, gasovod, telekomunikacije, putevi, mostovi, portali i tuneli.
Svaki detalj objekta se modeluje u BIM-u. Model se može koristiti za analize da se istraže mogućnosti dizajna i da se napravi vizuelizacija koja pomaže učesnicima u projektu da bolje razumeju kako će objekat izgledati pre nego što se izgradi.
Model se koristi da se generiše dokumentacija za konstrukciju. Tradicionalni dizajn zgrade se mnogo oslanja na 2D tehničke crteže. BIM obuhvata i više od tri dimenzije tako što proširuje tri primarne prostorne dimenzije (širinu, visinu, dubinu) za vreme kao četvrtu dimenziju (4D) i troškove kao petu dimenziju (5D). U skorije vreme postoje i preporuke za uvođenje šeste dimenzije (6D) koja predstavlja ekološki aspekt, i sedme dimenzije (7D) kao aspekta upravljanja životnim ciklusom objekta. BIM, prema tome, pokriva više od geometrije objekta. BIM pokriva i prostorne odnose, analize osvetljenosti, geografske informacije, kvantitet i osobine komponenata građevine.
BIM alat za dizajn dozvoljava izdvajanje različitih pogleda modela građevine za produkciju crteža i za druge potrebe. Za profesionalce uključene u projekat, BIM omogućava virtuelni model informacija kojim mogu da rukuju različiti timovi inženjera, izvođači radova kao i sam vlasnik, pri čemu svako za svoju oblast dodaje specifične podatke u model koji se pri tome razmenjuju. BIM može da premosti gubitak informacija koji se dešava na putu rukovanja projektom od tima projektanata do tima za izgradnju objekta i na kraju do vlasnika objekta. BIM koncept predviđa virtuelnu konstrukciju objekta pre njegove stvarne fizičke konstrukcije u cilju da se poboljša sigurnost, prebrode problemi, simuliraju i analiziraju potencijalni konflikti.