Unexploded Ordnance (UXO) ili neeksplodirana ubojita sredstva predstavljaju bombe, eksplozivne naprave zaostale iz rata, eksplozivna oružja (bombe, čaure, granate, mine, mornaričke mine, kasetna municija i slično) koja nisu eksplodirala kada su postavljena i koja još uvek stoje i predstavljaju rizik da mogu biti detonirana, nekad čak i nekoliko decenija nakon što su postavljena.
UXO sredstva nisu uvek posledica ratova. Oblasti koje se koriste za vojne vežbe mogu da sadrže značajan broj UXO-a, čak i kada je ta oblast napuštena. Ovakvi prostori su posebno zagađeni. Na takvim mestima nailazi se na municiju koja u sebi ima hemikalije kao eksplozivnu materiju i perhlorate (komponente pirotehnike i raketnog goriva) koji mogu ući u zemljište i podzemne vode. Čak i da ne eksplodiraju, starenjem i raspadanjem oslobađaju se zagađivači sredine.
UXO sredstva iz Prvog svetskog rata nastavljaju da predstavaljaju opasnost zbog otrovnih gasova u municiji. Pri pronalasku nepoželjne municije, vrši se njeno uništavanje u kontrolisanim uslovima, što znači da eksplozivi moraju biti ili detonirani na licu mesta ili da se sigurno prevezu do mesta gde će biti uništeni. U takvim situacijama neskladni pokreti mogu detonirati UXO sredstva. Nažalost, često se dešavaju slučajne detonacije vrlo starih eksploziva sa fatalnim ishodima. Glavni problem je što se tokom godina detonator i glavno punjenje kvare, što ih često čini osetljivijim na smetnje (pokrete) i samim tim opasnijim za rukovanje. Mnoga oružja, posebno avionske bombe, su otkrivena tokom građevinskih radova, nakon što su ležala nedetektovana decenijama. Pošto ove eksplozivne naprave nisu eksplodirale pri padu, stoje neotkrivene i mirne, ali nisu garancija da neće eksplodirati pri nekoj smetnji. Aktivnosti na gradilištu mogu da aktiviraju nepoznate neeksplodirane bombe.
Pretraživanje nekog područja, koje je pod sumnjom da je zagađeno UXO sredstvima, se radi daljinski preko vizuelne interpretacije dostupnih istorijskih fotografija iz vazduha. Moderne tehnologije mogu da kombinuju geofizičke metode i metode merenja sa modernim elektromagnetnim i magnetnim detektorima. Ovo obezbeđuje digitalno kartiranje UXO zagađenja sa ciljem da se bolje odrede podzone za iskopavanje, smanjujući cenu kopanja za svaki metalni kontakt i ubrzava se proces čišćenja. Magnetometarske sonde mogu da detektuju UXO i obezbede geotehničke podatke pre bušenja i vađenja UXO-a.
Tehničko izviđanje UXO je proces skeniranja i sondiranja terena ili vodenih sredina da bi se odredilo da li na tom području postoje neeksplodirani materijali, ugrađeni u zemlju, osiguravajući da bilo koje planirano gradilište može da funkcioniše po rasporedu sa minimalnim rizikom da se bombe nalaze u blizini. Neophodna je tačna detekcija neeksplodiranih sredstava pri čišćenju UXO polja u cilju da se ta zemlja ili vodena površina vrate u javnu ili privrednu upotrebu. Kada se vrše tehnička izviđanja UXO, kvalitet podataka i tačnost lociranja su ključni za efektivno merenje i remedijaciju UXO polja. Pomoću magnetometrije se lociraju zakopani eksplozivi mereći razlike u Zemljinom magnetnom polju, koje se povećavaju zbog sadržaja gvožđa u UXO. Magnetometrija može da bude poboljšana koristeći elektromagnetne metode koje reflektuju metalnu provodljivost objekta. Obe metode su validne i mogu se koristiti individualno ili u kombinaciji.
Ostale delatnosti
BIM je resurs za delenje znanja, informacija o građevini formirajući pouzdanu osnovu za donošenje odluka u toku njegovog životnog ciklusa – što podrazumeva proces od najranijeg koncepta do rušenja objekta.
Daljinska detekcija predstavlja tehnologiju masovnog prikupljanja geoprostornih podataka putem sistema koji nisu u direktnom fizičkom kontaktu sa ispitivanom pojavom ili objektom.
Detekcija i identifikacija podzemnih instalacija su postale kritične funkcije koje se vrše pre bilo kakvih radova. Kako naša infrastrukturna mreža raste, tako raste i gustina kablova, cevi i drugih instalacija.
Digitalna topografija predstavlja geometrijsku prezentaciju prostornih formi kartiranih po odgovarajućim geodetskim i kartografskim standardima.
Cilj fotogrametrije je da sa što većom preciznošću prikupi podatke vezane za reljef, topografiju Zemljine površi, kao i objekte na njoj, a sve radi izrade geografskih, topografskih karata i planova, ili pak 3D modela.
U užem smislu, GIS je kompjuterski sistem sposoban za integraciju, skladištenje, izmenu, analizu i prikaz informacija vezanih za prostornu lokaciju.
Hidrografija je grana primenjenih nauka koja se bavi merenjem i opisom fizičkih karakteristika okeana, mora, obalnih područja, jezera i reka, kao i predviđanjem njihovih promena tokom vremena.
Geodezija je naučna disciplina koja se bavi merenjem i prikazivanjem Zemlje, njenog gravitacionog polja, i geodinamičkih pojava kao što su: pomeranje polova, plima i oseka i pomeranje tektonskih ploča.
Komasacija predstavlja ukrupnjavanje poljoprivrednih parcela i preraspodelu vlasništva nad njima, pri čemu se smanjuje broj parcela i omogućava obrada pravilnijih parcela.
Lasersko skeniranje terena predstavlja jednu od najmodernijih tehnologija koja se koristi za masovno prikupljanje prostornih podataka u formi koordinata tačaka u prostoru pomoću lasera.
LiDAR vodi revoluciju u arheologiji menjajući način kako naučnici razumeju ljudsku aktivnost u prošlosti.