Hidrografija je grana primenjenih nauka koja se bavi merenjem i opisom fizičkih karakteristika okeana, mora, obalnih područja, jezera i reka, kao i predviđanjem njihovih promena tokom vremena, prvenstveno radi bezbedne plovidbe i podrške svim ostalim pomorskim aktivnostima, uključujući i ekonomski razvoj, bezbednost i odbranu, naučna istraživanja i zaštitu životne sredine.
Batimetrija je osnova za hidrografiju koja se bavi merenjima fizičkih karakteristika vodenog tela. Hidrografija ne uključuje samo batimetriju, nego i oblik i osobine linije obale, osobine plime i oseke, talasa itd. kao i fizičkih i hemijskih osobina same vode.
Batimetrija predstavlja tehnologiju merenja dubine vode za potrebe određivanja digitalnog modela korita reka, jezera, podmorja itd. Instrumenti koji služe za batimetrijska merenja nazivaju se ehosonderi. Princip rada sastoji se u generisanju zvučnog signala pri čemu se precizno meri vreme od povratka reflektovanog signala, na osnovu čega se dubina određuje iz opažanja pređenog puta zvučnog signala.
Batimetrijska karta predstavlja tačan, merljiv opis i vizuelnu prezentaciju terena pod vodom. Ona je ekvivalent topografskom planu iznad površine vode.
Snimanje dubina rečnog korita zavisi od postavljenog cilja (jednokratno ili periodično snimanje), veličine vodotoka i hidrološko-hidrauličkih uslova u vreme merenja. Poprečni profil se definiše u planu koordinatama krajnjih tačaka na obalama, brojem i stacionažom. Ako je planirano da se isti profil periodično snima, potrebno je utvrditi tačne koordinate stalnih tačaka na obalama reke i obeležiti ih trajnim belegama.
Kako je brzina prostiranja zvučnih talasa kroz vodu konstantna (pri određenoj temperaturi vode), dubina je srazmerna vremenu putovanja talasa. Smetnje u radu ehosondera može da napravi visoka koncentracija suspendovanog nanosa (odbijanje talasa od čestica nanosa), a merenje nije tačno na delu korita uz obalu, jer ehosonder meri najkraće (a ne vertikalno) rastojanje do dna. Klasični single-beam ehosonder , koji snima dno duž linije kretanja plovila, se najčešće koristi za snimanje korita plovnih reka. Pored toga, u novije vreme se koristi i multibeam ehosonder za snimanje cele površine dna u 3 dimenzije.
Metode za snimanje rečnih korita su se vremenom dosta razvile. U početku se model rečnih korita dobijao na jednostavan način pomoću sajli i štapova. Danas su te metode dosta modernije i preciznije, pa se dobijaju dosta tačniji rezultati. Da bi se merenja lakše obavila, koriste se integrisani sistemi više tehnologija. Korištenjem više tehnologija zajedno i uzimajući najbolje od svake, lakše se dolazi do rezultata.
U današnje vreme, najpreciznije i najdetaljnije batimetrijske karte su rezultat korištenja podataka koji su dobijeni multibeam ehosondiranjem. Multibeam ehosonder je posebna vrsta ehosondera koji se nalazi na brodu i meri dubinu istovremeno na nekoliko tačaka dna. Multibeam ehosonder ima stotine vrlo uskih zrakova koji šalju zvučne pulseve. Ovaj niz pulseva obezbeđuje vrlo visoku ugaonu rezoluciju. Ugaona rezolucija je sposobnost merenja različitih uglova, perspektiva jednog objekta. Posedovanje visoke ugaone rezolucije znači da područje morskog ili rečnog dna (kao što je na primer vrh podvodne planine) može da se izmeri iz više različitih uglova.
Multibeam ehosonderi vrše ispravke za pomeranja broda na vodi i time povećavaju tačnost merenja. Ovom metodom se dobija karta većeg područja rečnog ili morskog dna za manje vremena nego što bi se dobila koristeći single beam ehosonder.
Side scan sonar je specijalizovan sistem za detekciju objekata na morskom, rečnom ili jezerskom dnu. SideScanSonar se sastoji iz tri osnovne komponente- sonara, prenosnog kabla i procesorske jedinice. SideScanSonar se obično koristi u kombinaciji sa single beam ili multibeam sistemom, radi bolje pokrivenosti vodenog dna.
Strata box sub-bottom profiler je uređaj visoke rezolucije za snimanje taloga vodenog dna i za snimanje sedimenata ispod vodenog dna sa penetracijom do 40 metara. Namenjen je za geofizička istraživanja do dubine vode od 150 metara.
Merenje magnetizma se vrši pomoću visoko osetljivog uređaja Protonskog magnetometra GSM 19. Rezultati merenja se mogu koristi kao pomoć pri raznim projektovanjima, gde se uzima u obzir uticaj magnetnog polja.
Projektovanje raznih objekata na morima, rekama i jezerima iziskuje određene meteorološke parametre koje se dobijaju postavljanjem meteoroloških stanica i prikupljanjem parametara na određenim pozicijama na mestima budućih objekata. Vrednosti koje meteorološke stanice obezbeđuju svake sekunde su: pravac i smer vetra, temperatura vode do dubine od 10 metara, temperatura vazduha do visine od 10 metara od mesta gde je postavljena stanica, vlažnost vazduha i pritisak. Od rezultata merenja svake sekunde se mogu formirati vrednosti za vremenski period koji je od interesa za projektanta. Projektovanje raznih objekata na morima, rekama i jezerima iziskuje određene parametre koji se dobijaju merenjem bova za merenje talasa– Valeport Midas DWR, koje se postavljaju na merna mesta do dubine vode od 20 metara i najdalje udaljenosti 250 metara od obale. Vrednosti koje Bove Valeport Midas DWR obezbeđuju svake sekunde su: pravac, smer i brzina talasa, temperatura vode na dubini od najviše 20 metara, pravac strujnica i zamućenost vode na svakih pola metra od površine vode do dna.
Ostale delatnosti
BIM je resurs za delenje znanja, informacija o građevini formirajući pouzdanu osnovu za donošenje odluka u toku njegovog životnog ciklusa – što podrazumeva proces od najranijeg koncepta do rušenja objekta.
Daljinska detekcija predstavlja tehnologiju masovnog prikupljanja geoprostornih podataka putem sistema koji nisu u direktnom fizičkom kontaktu sa ispitivanom pojavom ili objektom.
Detekcija i identifikacija podzemnih instalacija su postale kritične funkcije koje se vrše pre bilo kakvih radova. Kako naša infrastrukturna mreža raste, tako raste i gustina kablova, cevi i drugih instalacija.
Digitalna topografija predstavlja geometrijsku prezentaciju prostornih formi kartiranih po odgovarajućim geodetskim i kartografskim standardima.
Cilj fotogrametrije je da sa što većom preciznošću prikupi podatke vezane za reljef, topografiju Zemljine površi, kao i objekte na njoj, a sve radi izrade geografskih, topografskih karata i planova, ili pak 3D modela.
U užem smislu, GIS je kompjuterski sistem sposoban za integraciju, skladištenje, izmenu, analizu i prikaz informacija vezanih za prostornu lokaciju.
Geodezija je naučna disciplina koja se bavi merenjem i prikazivanjem Zemlje, njenog gravitacionog polja, i geodinamičkih pojava kao što su: pomeranje polova, plima i oseka i pomeranje tektonskih ploča.
Komasacija predstavlja ukrupnjavanje poljoprivrednih parcela i preraspodelu vlasništva nad njima, pri čemu se smanjuje broj parcela i omogućava obrada pravilnijih parcela.
Lasersko skeniranje terena predstavlja jednu od najmodernijih tehnologija koja se koristi za masovno prikupljanje prostornih podataka u formi koordinata tačaka u prostoru pomoću lasera.
LiDAR vodi revoluciju u arheologiji menjajući način kako naučnici razumeju ljudsku aktivnost u prošlosti.
(UXO) ili neeksplodirana ubojita sredstva predstavljaju eksplozivne naprave zaostale iz rata koja nisu eksplodirala kada su postavljena i koja još uvek stoje i predstavljaju rizik da mogu biti detonirana.